Bledo Srce

Na starom ormaru jedno srce

tužno, nemoćno i izbledelo

maše krhkom rukom svojom

i tuguje za lepotom mojom

Imalo je ono sve što mu treba

al' mu ne bì jasno nikako

bacalo je sve od sebe

ne misleći ono ni tren na mene

Shvatila sam da sam višak

da mu sunce jedino zaklanjam

zauvek se sklonila daleko u beg

pa ne znam što mu sada pogled bled

Možda nije mu trebalo

života bez senke moje

bilo bi mu mnogo bolje

da me je držalo u naručije svoje.

Autor: Pipi Mila Dragica